Очајничка потрага породица за хиљадама несталих у Гази

Ахмед ал Мадхун

Аутор фотографије, al Madhoun family

Потпис испод фотографије, Ахмед ал Мадхун, који има Даунов синдром, води се као нестао од маја 2025. године
    • Аутор, Џон Донисон
    • Извештава из, Јерусалим
  • Објављено
  • Време читања: 6 мин

Ахмед ал Мадхун је изгледао као човек који је, упркос недаћама, волео живот.

Дрчни, буцмасти младић с великим осмехом.

У њеном делимично разореном дому у граду Гази, његова мајка Маџдија нам показује његове видео снимке на телефону.

На једном од њих, Ахмед мази мацу.

Он плази језик и цичи од среће.

На другом, скаче на стомак у базен, пре него што изрони из воде смешећи се од ува до ува.

„Свако му је био пријатељ.

„Био је обожаван где год да је пошао и увек је имао осмех на лицу“, каже Маџдија за ББЦ.

Ахмед ал-Мадун у сивоплавој мајици позира са бициклом

Аутор фотографије, Al Madoun family

Али Ахмед, који има Даунов синдром, води се као нестао.

Овај 21-годишњак нестао је у мају 2025, пошто је скокнуо до оближње продавнице.

Тога дана било је израелских ваздушних удара у крају и Маџдија страхује да је њен син мртав.

Али она не зна засигурно.

„Боже мој, немам мира.

„Нисам изгубила наду, али ћу кад га нађу, живог или мртвог, закопаног испод рушевина, пронаћи мир“, каже она.

Бол попут Маџдијиног осећају мајке широм Газе.

Више од 73.000 људи је погинуло у Гази откако је Израел покренуо нападе, међу њима и око 1.200 откако је проглашено примирје у октобру прошле године, према Министарству здравља које на овој територији води Хамас, а то су бројке које УН сматрају поузданим.

Израелски медији су известили у јануару да је виши израелски безбедносни извор рекао како војска прихвата да су ти подаци тачни.

Али праве бројке мртвих Палестинаца могле би бити значајно више.

Број погинулих Министарства здравља не обухвата тела закопана испод рушевина, што значи да многи од несталих нису урачунати.

Црвени крст каже да је примио више од 5.000 захтева за проналажење несталих који би могли бити закопани испод крша.

Агенција за цивилну одбрану Газе верује да је број несталих већи од 8.000.

Тела се проналазе свакодневно.

Почетком овог месеца, одржана је масовна сахрана у граду Гази за више од стотину људи настрадалих у израелском нападу из 2023.

Њихови посмртни остаци су тек недавно пронађени и идентификовани, омогућивши да буду положени на вечни починак.

Црвени крст каже да је проналажење тела тешко имајући у виду размере разарања и недостатак булдожера.

У многим случајевима, идентификовање посмртних остатака такође представља велики изазов кад су људи мртви толико дуго и без тестирања ДНК, због израелских ограничења на оно што сме да уђе у Газу.

Породица Ахмеда ал Мадхуна зна да је врло могуће да је он погинуо, али се плаше да су га можда заробиле израелске снаге безбедности.

Маџдија ал Мадхун
Потпис испод фотографије, Маџдија ал Мадхун тражи сина више од годину дана

Током скоро три године рата, израелске снаге су заробиле око 7.000 Палестинаца из Газе, од којих су више од 5.000 њих касније ослобођене без претходног подизања оптужнице против њих, према израелском Јавном савету против тортуре.

Закључно с овим месецом, око 1.300 притвореника из Газе држи се у израелским затворима без оптужнице или суђења, према израелској групи за заштиту људских права ХаМокед.

Група каже да те бројке не обухватају притворенике из Газе које држи директно израелска војска.

Палестинске породице често нису обавештене од Израела о хапшењу или где се налази њихова родбина, према ХаМокеду и другим групама за људска права присиљавајући многе да се ослањају на помоћ невладиних организација и правника у њиховом проналажењу.

ББЦ је питао Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) и Израелску затворску службу (ИПС) за њихов наводни пропуст у контактирању родбине приведених.

Израелске власти су претходно рекле да је разлог за дуге боравке у притвору ратна безбедносна ситуација и одбацили тврдње да су притварања арбитрарна.

Аида ал Дримли из дистрикта Сабра у граду Гази, показује нам слику њеног сина Махмуда, младића невиног израза лица огрнутог палестинским шалом.

Аида ал Дримли
Потпис испод фотографије, Аида ал Дримли тражи сина од 2024. године

„Био је миран, лепо васпитан младић.

„Волео је сваког и сви су волели њега“, каже Аида.

Махмуд је нестао 2024. године.

Породица страхује да је погинуо у израелском нападу.

„Његов отац је стално одлазио до болница и прегледао тела“, каже нам Аида.

„Ја то нисам могла, била сам потпуно скрхана.“

Али онда се овог месеца на друштвеним мрежама појавила фотографија на којој двојица израелских војника позирају са палестинским заробљеником, везаним и са повезом преко очију.

Аида је уверна да је то Махмуд.

„На основу његових црта лица, чела, уста, носа, начина на који седи, на који је затворио уста, његових ногу... Изгледа потпуно исто као мој син“, каже она.

Два израелска војиника држе човека

Аутор фотографије, Social media

Потпис испод фотографије, Аида ал Дримли верује да је на овој фотографији њен син

Али само на основу једне фотографије, она не може да буде сигурна.

„Кад је мој муж сео и показао ми фотографију, осетила сам олакшање“, каже она.

„Али, истовремено, веома сам се узнемирила и срце ми се сломило кад сам видела да мој син изгледа тако. Било је понижавајуће.“

И породица ал Дримли и ал Мадун кажу да ни они ни њихови синови немају никакве везе са Хамасом нити са било којом милитантном групом у Гази.

ББЦ је питао ИПС за обојицу.

Они су одговорили да немају документацију да држе било кога од њих.

Исто питање смо поставили израелској војсци која такође држи притворске центре и затворе, али нам нису одговорили.

Израел не допушта страним новинарима, па ни ББЦ-ју, самостални улазак у Газу.

Породица Ал Дримли је замолила Црвени крст да покуша да сазна да ли је Махмуд приведен.

Али Израел не дозвољава Црвеном крсту увид у његову затворску евиденцију.

Тал Стајнер, израелска правница која ради на лоцирању Палестинаца које је могао да притвори Израел, рекла је за ББЦ да је „7. октобар променио све“.

„Забрана Црвеном крсту да посети затворе и чињеница да ни ми немамо списак људи које држи Израел значи да морамо да их проналазимо појединачно једног по једног, по захтеву породица. То је велики притисак на способност да се нађу ти људи данас.“

Она такође каже да је незнање за породице најтеже.

„То је отворена рана. Она не зараста. Они немају ни одмора ни мира док не сазнају да ли је њихов најмилији жив или мртав“, каже нам она.

И додаје да је у последње три године Израел значајније отежао проналажење могућих палестинских заточеника.

„За оне који не знају где су им чланови породице, то заиста долива со на рану. То је веома тешка ментална ситуација која може да потраје месецима и годинама.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk