Евакуација становника украјинског града који су јели коров да би преживели

Аутор фотографије, Ministarstvo odbrane Rusije/EPA/Shutterstock
Дошао је крај мукама преосталим становницима Олешког, града на југу Украјине, који је од почетка руско-украјинског рата у сендвичу две стране.
После договора о привременој обустави ватре, коју је, како су тврдили из Беле куће, издејствовала Меланија Трамп, супруга америчког председника Доналда Трампа, у Олешком је започета евакуација становника - оних који желе да напусте опустошени и готово разрушени град.
Сазнаје се да је неколико стотина људи, од неколико хиљада колико их је остало у Олешком, одлучило да не одлази, упркос широко распрострањеном разарању и недостатку гаса, струје и текуц́е воде.
„Свима који желе да напусте Олешки биц́е дата прилика да то учине безбедно“, рекао је новинарима украјински омбудсман за људска права Дмитро Лубинец.
„Истовремено, они који одлуче да остану моц́и ц́е да остану и добиц́е сву потребну хуманитарну помоц́.“
Украјинска територија је пет километара од Олешког, али евакуисани морају да путују преко територије под контролом Русије, а затим да се пребаце у јужни руски град Анапа.
Укрцац́е се у авион руске владе за Гомел у Белорусији, а затим ц́е се возити преко границе у украјинску Черниговску област.
Неки ће, верује се, одлучити да остану у областима под контролом Русије.
Прекид ватре требало би да важи до истека недељног дана, 1. новембра.
То су први дани дана мира у Херсонској области од почетка инвазије Русије на Украјину у фебруару 2022. године.
У првим данима од почетка инвазије на Украјину фебруара 2022. године, руска војска је заузела Олешки, а преостали становници остали су заробљени између украјинских положаја и руских снага са обе стране реке Дњепар.
У Олешком је пре рата живело 24.000 људи, а током првих дана инвазије, која је почела у фебруару 2022. године, заузеле су га руске снаге.
Пре ове хуманитарне акције, украјинске власти су процениле да је у граду и околини остало око 6.000 људи, међу којима 200 деце.
Ниједна продавница није отворена, а у граду вец́ три године нема струје, гаса и воде.
ББЦ је недавно објавио репортажу о преосталим становницима овог града који су рекли да су почели да једу коров како би преживели.
Претходних дана, преосталим изгладнелим и измученим становницима Олешког достављена је хуманитарна помоћ.

Аутор фотографије, Reuters
Лубинец и његова руска колегиница Јана Лантратова заједно су 30. октобра били у Олешком.
Лантратова је објавила видео на друштвеним мрежама из града, рекавши да је људима дата прилика да направе две групе у зависности од тога да ли желе да буду одведени на територију под контролом Русије или у Украјину.
На снимцима које је објавио на налозима на друштвеним мрежама, види се како Лубинац разговара са уплаканим мештанима.
„Проблем је што много људи остаје“, чује се како каже.
„Речено ми је да је то њихов избор, учиниц́емо све што је могуц́е да им доставимо хуманитарну помоц́.“
Дан раније, Русија је саопштила да је припремила „десетине тона“ помоц́и за становнике који не желе да оду, између осталог храну, лекове, хигијенске производе и гориво за генераторе.
Једна становница Олешког рекла је за ББЦ да је одлучила да не оде јер јој „нису дозволили да поведе и њене животиње“.
Олена, која сада живи у Кијеву, рекла је да су њена бака и шира породица одлучили да остану у Олешком.
„Старији људи не желе да оду“, рекла је за ББЦ.
„Једва сам успела да убедим оца - и то само зато што сам управо добила бебу, коју он иначе никада не би видео.“
Сестра њене бабе је погинула у Олешком прошле зиме.
„Изгубила је обе ноге након што је назаила мину која је била прекривена снегом... Људи су је одвезли у болницу у баштенским колицима“, рекла је Олена.
„Тако мештани превозе све рањене и мртве људе у Олешком до болнице и болничке мртвачнице: у баштенским колицима.“
Погледајте неколико фотографија Олешког и околине

Аутор фотографије, Ministarstvo odbrane Rusije/EPA/Shutterstock

Аутор фотографије, 34th Separate Marine Brigade "Borysfen"/Handout via REUTERS

Аутор фотографије, 34th Separate Marine Brigade "Borysfen"/Handout via REUTERS

Аутор фотографије, Ruski Komesarijat za ljudska prava/EPA

Аутор фотографије, Ruski Komesarijat za ljudska prava/EPA

Аутор фотографије, Ksenia Arkhipova
Украјина је покушала да испоручи залихе преосталим становницима Олешког, али није имала успеха последњих месеци.
Сматра се превише опасним ризиковати излазак из града пешке минираним путевима.
Кремљ је у септембру признао да се Олешки суочава са „критичном ситуацијом“ и „проблемима са снабдевањем храном и лековима“, али је додао да „руска војска ради на њиховом решавању“.
За стање су окривили Кијев.

Олешки је једно од бројних насеља у којима су хиљаде људи изгубиле домове због масовних поплава изазваних урушавањем бране Нова Хаковка 2023. године.
Украјина и Русија су се међусобно оптуживале за дизање бране у ваздух.
Херсон је једна од четири украјинске области које је руски председник Владимир Путин септембра 2022. прогласио руским територијама, иако у неким од њих руске и проруске снаге имају тек делимичну контролу.
Неки од преосталих становника Олешког, поделили су раније за ББЦ потресне приче како преживљавају у граду који је стално гранатиран и одсечен од хране и воде.
Рекли су да деца која су остала у ширем Олешком неухрањена, да нема здравствених услига и да немају где да уче.
Многи су рекли за ББЦ да је само једна болница делимично оперативна и да је отворена само неколико дана у недељи за обављање хитних интервенција.
Локално становништво живи под „потпуном блокадом“ руских снага, рекао је раније Андреј Сибиха, украјински министар спољних послова.

Аутор фотографије, Ksenia Arkhipova
Улога Меланије Трамп у руско-украјинском рату
Иако се Меланија Трамп само повремено појављује на догађајима у Белој куц́и, она се укључила у решавање хуманитарних питања насталих због руско-украјинског рата.
„Без моје интервенције, могуц́ност допремања хуманитарне помоц́и у град и евакуација старијих људи била би немогуц́а“, објавила је Меланија Трамп када је постигнуто примирје о Олешком.
У августу 2025. године, Меланија Трамп је написала писмо Путину, рекавши му да је „време да се заштите деца и будуц́е генерације широм света“.
Иако није директно поменула Украјину, само неколико дана касније, Зеленски је у Белој куц́и предао писмо његове супруге Олене, захваљујуц́и јој на напорима у вези са заштитом деце.

Аутор фотографије, EPA/Shutterstock
У ретком јавном појављивању у октобру исте године, прва дама САД је рекла да јој је Путин директно одговорио писаним путем и да њени представници раде са тимом руског председника на репатријацији украјинске деце из Русије и обрнуто.
Наводно је од 2025. године врац́ено око 34 деце, међу којима петоро у јулу ове године.
Према речима Доналда Трампа, његова супруга је приватно изразила сумњичавост према Путину и његовој жељи да постигне мир.
„Дођем кући и кажем јој: 'Данас сам баш имао добар разговор са Путином. Мислим да завршавамо (рат)'.
„На то би ми она рекла: 'Стварно? Управо је погођена још једна зграда у Кијеву'", рекао је Трамп.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk
























