Нови талас афричке свињске куге у Србији: И даље ванредно у неким областима

Балканом поново хара афричка куга свиња, вирус за који не постоји лек и због којег су сточари годинама уназад губили десетине хиљада животиња.

Закључно са 23. јулом 2026, укупно је угинуло или еутаназирано 30.828 свиња, а током ове године је болест потврђена на 758 газдинстава, у 20 општина и 10 округа, кажу из Министарства пољопривреде Србије за ББЦ на српском.

Последњих година, ово је бар трећи велики талас овог вируса, којим људи не могу да се заразе, а штета би на годишњем нивоу у целој Србији могла да износи око 50 милиона евра, рекао је Маријан Ристичевић, председник Одбора за пољопривреду Скупштине Србије.

Из Министарства пољопривреде кажу да „вредност штете још није утврђена, јер су процене и поступци накнаде штете у току".

„Штета обухвата вредност угинулих и еутаназираних животиња, трошкове уклањања лешева и дезинфекције, као и губитке због прекида производње и ограничења промета", додају у писаном одговору за ББЦ.

Најтежа ситуација је у Сремском и Мачванском округу, али су ванредне мере због сузбијања вируса проглашене и у београдској општини Обреновцу и у Великој Плани у Подунављу.

ББЦ новинар је контактирао пет сточара из Мачве и Срема, али нису желели да причају.

Ове године болест је забележена и у Хрватској, где је еутаназирано више од 3.700 свиња, као и у Мађарској и Румунији, која је у јуну пооштрила мере превенције за ширење вируса.

У сремској општини Рума, најпогођенијој у Србији, досад је ликвидирано више од 20.000 грла, а само на једној фарми и више од 11.000, преноси Радио-телевизија Србије (РТС).

Ризик од појаве нових случајева и даље постоји, „нарочито због присуства вируса код дивљих свиња и могућности његовог преношења људима, возилима, опремом и нелегалним прометом животиња", кажу из Министарства пољопривреде Србије.

Тренутно је болест активна у седам округа и 12 општина, додају из министарства у писаном одговору за ББЦ на српском достављеним 27. јула.

„До среде, 23. јула донето је 60 решења о проглашењу болести у насељеним местима, док је 35 решења укинуто после спровођења прописаних мера", кажу из министарства.

У румском селу Грабовци на обали Саве ситуација је тешка, многа домаћинства остала су потпуно без свиња, известио је РТС.

„Са свињама сам делио живот, причао сам са њима, све моје крмаче су ме знале.

„Мени сад тешко да причам то, зато што их знам поименце. Везан сам за њих“, рекао је Душан Ђорђевић, сточар из Грабоваца, за Радио-телевизију Стара Пазова.

Свиње су се, описао је Ђорђевић, „тетурале, ударале једна о другу и падале", а болест је најпре приметио код прасади.

Финансијска штета коју би држава требало да му надокнади неће решити његов проблем, каже.

Држава је ту коректна, али што смо ми настрадали. Чија штета, тога и срамота", додаје.

Какве ће бити последице по тржиште?

Снабдевање тржишта „у овом тренутку није угрожено, али би даље ширење болести, нарочито на велике комерцијалне фарме, могло да има озбиљније последице по свињарску производњу", кажу из Министарства пољопривреде.

Упркос невољама које је афричка куга свиња донела појединим сточарима, она не би требало да се значајније одрази на малопродајне цене свињског меса у Србији, каже агроекономиста Милан Простран за ББЦ на српском.

„Разлог је што смо, нажалост, последњих седам или осам година постали велики увозници свињског меса и прасади за тов.

„Уколико се и појави неки дефицит на тржишту, ти добро уиграни тимови за увоз ће га врло брзо надокнадити и не треба страховати да меса неће бити", објашњава Простран, који је био министар пољопривреде у некадашњој Југославији.

Пад домаће производње на рачун увоза илуструје подацима - Србија је на попису пољопривреде из 1990. имала 4,3 милиона свиња, 2012. их је било 3,4 милиона, а на претходном попису 2023. тек 2,26 милиона.

„Могуће је да ће неко од произвођача свињског меса или кланична индустрија покушати да афричку свињску кугу наведе као разлог за повећање цена, али потрошачи ће их демантовати, јер куповна моћ није на том нивоу", додаје.

Ситуацију не види као „трагичну", али упозорава да би могла да се погорша ако се буде увећавао број округа у Србији у којима је вирус забележен.

„Тих 30.000 свиња је тек око један одсто грла у Србији, а имамо и релативно низак ниво потрошње свињског меса због ниског стандарда и зато што се људи из здравствених и верских разлога све више опредељују за живинско месо", каже Простран.

Министарство пољопривреде Србије је у погођеним подручјима увело забрану кретања људи кроз шуме и ловишта како би се спречило ширење заразе.

„Ја сносим одговорност као министар, али она мора да постоји на свим нивоима система", рекао је министар пољопривреде Драган Гламочић.

Био је незадовољан јер се у неким погођеним срединама нису поштовале прописане мере, поменувши пример Обреновца у којем многа заражена газдинства нису била обележена.

Током писања овог текста, из Министарства унутрашњих послова Србије саопштено је да је у селу код Сремске Митровице ухапшен мушкарац сумњи да није поштовао мере спречавања и сузбијања афричке куге свиња и да је наставио да прерађује свињско месо.

У контроли његовог газдинства пронађено је више од седам тона свежег меса, полупроизвода и производа од меса за које осумњичени није поседовао пратећу документацију и доказ о пореклу, додали су.

Афричка куга свиња у Србију је стигла 2019. године из региона, а пренеле су је дивље свиње које су се кретале између држава, рекао је Гламочић на седници скупштинског одбора за пољопривреду.

Највеће ширење заразе досад је забележено 2023, када су десетине хиљада свиња угинуле или су еутаназиране због ове болести.

Шта је афричка куга свиња?

Ову болест изазива вирус, а погађа домаће и дивље свиње и друге животиње.

Шири се контактом заражених са здравим свињама, исхраном помијама у којима има заражених остатака хране, као и превозним средствима, попут камиона или трактора.

„Афричка куга свиња практично је фатална болест за све свиње, преносе је људи, али људи не оболевају", објаснио је Мирослав Валчић са Ветеринарског факултета у Београду за ББЦ на српском 2023.

„Међутим, у Србији промет производа попут кобасица и онога што се није термички обрадило, није увек под контролом.

„Кључна ствар је да се спроводи ригидна контрола свих производа од свињског меса, а да узгајивачи, и на великим и малим фармама, воде рачуна о биосигурности", додао је професор.

Болест се може препознати уколико изненада угине једне или више свиња, ако животиње изгубе апетит, имају повишену телесне температуре, крваве столице, отежано дишу, кашљу, повраћају, ако крмаче побаце или су несигурне у ходу, објаснили су из Управе за ветерину.

Вирус може да се задржи и на лешевима угинулих и закланих животиња, глодарима или инсектима, а може да преживи седам дана ван домаћина и месецима у залеђеном месу.

Када се болест развије, животиња може да угине за неколико дана, а смртност иде и до 100 одсто, подаци су Светске организације за здравље животиња (ОИЕ).

Како не постоји лек који спречава ширење вируса, једини начин сузбијања је убијање живих животиња и уклањање лешева нешкодљивим спаљивањем.

Нешкодљиво спаљивање је поступак уништавања опасног отпада у посебним, затвореним пећима (спалионицама) на врло високој температури, при чему се спречава ширење зараза и загађење ваздуха и тла.

Погледајте видео: Свиње као терапеутске животиње и љубимци у Србији

Шта чека сточаре, а где завршавају угинуле животиње?

Сточари су дужни да свако угинуће или сумњу на болест одмах пријаве ветеринару или ветеринарској инспекцији и не смеју самостално да продају, премештају, кољу или уклањају свиње, нити да износи месо, храну, опрему и друге предмете са газдинства, објашњавају из Министарства пољопривреде за ББЦ.

Додају да се у кланицама и објектима за прераду спроводе се ветеринарско-санитарни прегледи, контрола порекла животиња, документације, следљивости и услова производње, а месо на легалном тржишту потиче из одобрених објеката и под ветеринарским је надзором.

Нешкодљиво спаљивање за угинуле животиње у Срему углавном се обавља у компанији Енерго-зелена у Инђији.

У тој општини мештани се већ недељама жале на непријатан мирис, тврдећи да се шири услед уништавања остатака животиња.

Због тога је председник општине Марко Гашић сазвао је хитан састанак представника власти, опозиције и индустрије.

Активисти покрета Крени-промени тврде да је код села Кленак надомак Руме било и незаконитог одлагања угинулих животиња на дивљој депонији.

Док њихове угинуле животиње одвозе на спаљивање, многи сремски сточари остају празних обора.

Није довољна накнада штете, ако су обори празни и одатле се домаћину „нико не јавља и грокће", каже сточар Драгољуб Тадић из села Грабовци за РТС.

Утицај афричке свињске куге осећаће се и наредних месеци, каже агроекономиста Простран.

„Постоји прописан период у којем после заражавања сточари не могу да се баве производњом, док се не заврши комплетна дезинфекција и установи се да је безбедно за наставак - углавном неколико месеци", каже он.

„Није пријатно, посебно због тога што су људи ушли у производњу хране за животиње - сада неће имати животиње, а питаће се шта ће са кукурузом, јечмом или сламом које су спремили за животиње.

„Неко време ће им бити везане руке", закључује Простран.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk